Odgovornost

Pristupam prikupljanju informacija tako što pišem ljudima za koje saznam da im je oprema stradala. U zajedničkoj grupi koju pokrećem sa Ivanom Bjelićem i Lazarom (kasnije se priključuje i Zorica Popović) tražim spisak oštećene opreme. Lazar vrlo brzo javlja da mu je laptop oštećen, ali da i dalje radi bez problema. Ubrzo Ivan dodaje da je Zorici oduzet fotoaparat, da su njemu izlupali telefon i kameru, a da je kolegi Aleksandru Kuliću polomljen telefon. Zahvaljujem se i pitam da mi dostave precizan spisak, jer za sada nedostaju modeli itd.

Dodirni za uvećanje

Par sati kasnije, još 30. marta, Ivan šalje detaljan spisak:

„Lakiju je slomljen Iphone 15 pro i MacBook pro
Meni Soni FX3 sa Tamron 200-400, i Iphone 13 pro"

Dodirni za uvećanje

Zorica svoj deo dodaje 31. marta. Sa više strana pristupa se pokušaju da se prikupe sredstva za svu opremu. Spisak je bio širi, jer je bilo i drugih slučajeva.

U tom trenutku ne pratim ove medijske izjave ni njihove detalje, a takve izjave se povremeno pojavljuju; na ovo svedočenje se vraćam tek kasnije, dok proveravam činjenice.

Neposredno posle događaja, Ivan u intervjuu za Cenzolovku opisuje napad. Ovo je samo jedan primer, a slične izjave daje i drugim medijima. U celom incidentu reč je o jednom jedinom fotoaparatu, Zoričinom: opisuje kako je prišao da je zaštiti, uzeo njen fotoaparat da bi bio kod njega, i kako su mu napadači potom taj isti aparat oduzeli iz ruku. Pominje i njen telefon, koji su slomili.

Dodirni za uvećanje

Bitno je i vreme: dan-dva ranije, u prepisci sa mnom, Ivan je naveo da je njegov Sony FX3 sa objektivom polomljen. U ovoj javnoj izjavi, datoj odmah posle napada, taj fotoaparat se ne pominje. Pominje se samo jedna kamera i to ona koja nije njegova.

Tokom nekoliko dana, iz više izvora, dobijam informacije da mi nije preneto realno stanje nakon incidenta u Boru. Pošto želim da utvrdim činjenice, razgovaram direktno sa svakim izvorom i, gde postoji prilika, tražim da vidim dokaze za svaku izjavu. Zahvaljujući Zorici Popović, koja je i sama napadnuta u Boru, po prvi put dobijam direktan uvid u ključne materijalne dokaze. Te dokaze ovde ne mogu da delim, ali oni jasno pokazuju da spisak koji sam dobio od Ivana nije tačan.

Tada saznajem i da postoji onlajn kampanja za prikupljanje novca za nadoknadu opreme. Spisak u toj kampanji razlikuje se od onoga što je traženo meni: proširen je, pominje više kamera i mikrofone. U medijskim izjavama nakon događaja ta oprema se ne pominje; pažljivo sam pregledao te izjave. Pored toga, posedujem materijalne dokaze koji jasno ukazuju da oprema koja je Ivanu i Lazaru oštećena ili polomljena ne uključuje pomenute kamere, mikrofone, objektive i računare.

Dodirni za uvećanje

Nakon prikupljenih dokaza i obavljenih razgovora, i pošto sam ostavio nekoliko dana da budem siguran da sam sve dobro razumeo, direktno se obraćam Lazaru i Ivanu i suočavam ih sa činjenicama. Tražim objašnjenje, svesno ostavljajući prostor da možda postoji deo priče koji mi nedostaje, i nastojeći da ton ostane dostojanstven kako bi im bilo lakše da kažu šta se dogodilo. Paralelno obaveštavam ljude za koje znam da kroz različite fondove pokušavaju da obezbede nadoknadu opreme, da zastanu.

Dodirni za uvećanje

Insistiram na odgovornosti, jer je reč o ljudima koji imaju važnu ulogu u javnom životu, i objašnjavam da ovo utiče na same principe borbe koju vodimo. I u ostatku komunikacije insistiram na činjenicama i ukazujem na posledice neodgovornog ponašanja prema zajednici i pojedincima.

Obraćam se organizatorima onlajn kampanje i obaveštavam ih o detektovanoj prevari: spisak koji se u kampanji pominje nije tačan, odnosno njima nije saopštena istina. Od organizatora dobijam jasne signale da nisu upoznati sa činjenicama koje iznosim.

To izaziva nelagodu kod ljudi dobre namere, ali kod dvojice aktera još jednom pokazuje ležernost i izostanak ozbiljnog shvatanja situacije. I dalje vrlo teško dopirem do njih da prihvate da je najbolje da sami reše stvar i postupe odgovorno.

Ceo događaj se uporno naziva „nesporazumom", iako se iz komunikacije jasno vidi da poslati spisak nije tačan: traženo je više nego što je njima dvojici oštećeno, polomljeno ili oduzeto.

U narednim danima izostaje jasan odgovor na ključno pitanje: zašto se spiskovi razlikuju i zašto ono što je traženo meni nije isto kao ono što je traženo drugima.

U komunikaciji primećujem izostanak Ivana, dok je Lazar u režimu izvinjavanja i pokušaja da deeskalira, ali ono što je očigledno pogrešno uporno naziva „nesporazumom" i ublažava rečnikom. Izostanak jednog aktera pominjem istine radi. Čovek je jednostavno nestao iz razgovora usred situacije u kojoj ih teretim za iznošenje veoma skupe neistine. U jednom trenutku jedna poruka je uobličena nespretno i, možda, manipulativno. Naglašava se kako se Lazar nada da više neće biti „otvorenih glava", a to nije tema ovog teksta. Fokus je na prevari, a ne na posledicama napada.

Nakon razgovora sa organizatorima onlajn kampanje, dobijam predlog da se prikupljeni novac uplati na račun šire kampanje koju sam pokrenuo početkom aprila. To vrlo brzo odbijam, posle nekoliko konsultacija. Pošto sam upravo ja upozorio na nepravilnosti, bio bi sukob interesa da taj novac ide tamo gde i ja imam ulogu. Uostalom, nije ni na meni da odlučujem o tim sredstvima. Moj zadatak je bio da upozorim one koji su dovedeni u zabludu, o čemu obaveštavam i organizatore kampanje. Jasno saopštavam i da nije prihvatljivo da se objavi kako se deo ili sva ta sredstva preusmeravaju drugima, a da se ne kaže šta je do toga dovelo. To prosto nije potpuna informacija.

Dodirni za uvećanje

Ivan 4. juna, a Lazar dan kasnije, 5. juna, objavljuju dva odvojena saopštenja. Umesto da jasno objasne kako je do svega došlo, oba nastupa pažnju usmeravaju na psihičko stanje i na nasilje preživljeno u Boru. To otvara prostor za saosećanje, ali izbegava suštinu.

Ivanovo saopštenje (4. jun). Ivan navodi šta je zaista polomljeno i tu nema kamera, mikrofona ni računara, iako pominje oštećenja. Propušta priliku da kaže kako je do pogrešnog spiska došlo, koliko je puta spisak netačno komuniciran i kada se sve to znalo. Ne objašnjava ni sa kojim razlogom se uzima novac, niti pominje da su polomljeni telefoni već ranije nadoknađeni. Reč je o još jednom izbegavanju jasne odgovornosti.

Lazarevo saopštenje (5. jun). Dan kasnije svoje saopštenje objavljuje i Lazar. Ono odmah u prvi plan stavlja nasilje koje je pretrpeo u Boru i tako otvara prostor za sažaljenje. U nastavku tačno navodi da je on komunicirao ispravan spisak svoje oštećene ili uništene opreme, ali potpuno izostavlja svoje učešće u komunikaciji koja je usledila nakon što sam situaciju razotkrio. Poznata mi je i činjenica da on već nedeljama pouzdano zna da spisak koji je Ivan komunicirao nije tačan, i to, po njegovim rečima, direktno od Ivana. Iako je problem bio jasno komuniciran, prihvaćen, i uz jasno izrečenu zajedničku odgovornost, on se u ovom postu predstavlja kao osoba koja razrešava sukob, što je potpuno neadekvatno. U ostatku se osvrće na sopstvene želje i ideje koje jesu afirmativne, ali iz zajedničke komunikacije mogu da potvrdim da duže vreme nijedan akter nije pokazao potrebu da deluje proaktivno i odgovorno. Reakcije su postojale isključivo, i to naglašavam, isključivo u trenucima pritiska.

Najvažnije, tokom cele komunikacije sa njima izbegavao sam da otvoreno pominjem imena svedoka i ljudi od kojih sam dobio informacije. Nijedan od njih dvojice nije pokazao, ni privatno ni javno, jasno razumevanje i kajanje zbog stresa i tereta koji su poneli ljudi koji su tog dana bili sa njima. Zorica Popović i Aleksandar Kulić, koji su tog dana pretrpeli ozbiljne povrede, u njihovim nastupima su potpuno izostavljeni.